Povodom 30. godišnjice na Igrišniku u Žepi odana je počast pilotima, doktorima i putnicima koji su stradali u padu helikoptera Armije Republike Bosne i Hercegovine.

U ovoj tragediji poginula su sva tri člana posade i devet putnika, među kojima i trojica od četvorice tuzlanskih ljekara koji su upućeni u Srebrenicu, a povrijeđeno preostalih deset putnika.

Nakon pada helikoptera, obustavljen je "vazdušni most" za Žepu i Srebrenicu.

U Tuzli su ostali komandant 28. divizije Naser Orić i 15 njegovih saboraca - oficira koji su završili Ratnu oficirsku školu u Zenici i trebalo je narednim letom da se vrate u Srebrenicu. Nesreća je u noći tog 7. maja 1995. godine, odnijela živote pilota Džemala Malkića i Envera Čokića i tehničara-letača Izeta Džambića, kao i dr. Seada Halilovića, dr. Muharema Deljkovića i dr. Huseina Halilovića, dok je njihov kolega dr. Dževad Džananović, iako teško povrijeđen, imao sreću da preživi.

Tri decenije su prošle

Misterija o padu helikoptera 7. maja 1995: Posljednji let za Srebrenicu, poginulo 12 ljudi

U padu helikoptera, pored njegove posade i trojice ljekara, poginuli su i putnici Nurudin Mustafić, Hasan Homarac, Avdo Mirvić, Selman Karić, Sabrija Ćesko i Hasiba Salihović, dok su teške povrede, osim Ramiza Bećirevića, zadobili Ejub Golić, dr. Dževad Džananović, Dževad Džebo, Ramo Čardaković, Numo Krluč i jednogodišnji Emir Salihović.

Ovim helikopterom u Žepu su se vraćala i četvorica boraca koji su ranije upućeni na kurs u Sarajevo: Selman Karić, Hasan Homarac, Dževad Džebo i Numo Krluč.

Pričali su za rahmetli pilota Malkića da ga je majka često pitala: "Zašto, sine, letiš u tu Žepu, pa zar nema niko drugi osim tebe?"

On je odgovorio: "Majko, kada vidim koliko se nama taj naš narod, onako ucviljen, gladan i bos, obraduje, ja ne mogu a da ne letim za istočnu Bosnu."