Oko dva sata poslije podne umuknula je i puška i top; otpor je bio potpuno skršen i Sarajevo zauzeto dvadeset drugi dan nakon prelaza okupacionih četa u Bosni i zauzeća Bosanskog Broda.
Vojnici, umorni, gladni i žedni popadaše po kaldrmi gradskih ulica. Još u prolazu kroz pokrajne mahale, u kojima nije bilo otpora, tražili su kruha, vode i šljiva i svijet im je davao, a oni su nudili novac, ali ga je rijetko ko htio uzeti. Boljim jelom i pićem častile su vojnike neke gazde što su stanovale po Varoši i oko Tašlihana. Neke Sarajlije, naročito jevreji i pravoslavni, vrlo se brzo snađoše i počeše prodavati vojsci duhan, piće, kruh i kolače.
Vojnici stadoše po ulici hvatati prolaznike, osobito muslimane i proglašavati ih zarobljenicima. Ovako je zarobljeno do 600 ljudi. Uslijed toga sve se brzo povuče u kuću, te je rijetko bilo vidjeti muslimana na ulici poslije četiri sata po podne. Ovo je bio razlog te je ovog dana od blizu 100 džamija u Sarajevu, samo na onoj na Mlinama proučen ezan na akšam i jaciju, zaslugom neustrašivog mujezina Mačka. On je očuvao kontinuitet ezana od pojave Islama u ovom gradu do danas.
Husein Mačković, zvan mujezin Mačak, sin Muhamedov, bio je u ovoj džamiji mujezin preko pedeset godina. Po zanatu bio je krpedžija. Umro je 15. maja 1920. u 90-oj godini života.
(Hamdija Kreševljaković, Izabrana djela IV, Sarajevo u doba okupacije 1878., “Veselin Masleša”, 1991, str. 114)
