Zvaničnici su Baldwinu rekli da Nigerija poboljšava sigurnosnu situaciju u Delti Nigera i da planira u sljedećim mjesecima ponovo otvori plinovod “Trans Niger”. Time će biti povećane isporuke gasa ka Evropi. Baldwin je istakao da Evropska unija iz Nigerije uvozi 14 posto od svojih ukupnih isporuka plina i da ima potencijala da se ova količina udvostruči. Isporuka nafte i plina iz Nigerije otežana je krađama i vandalizmom nad cjevovodima zbog čega terminal gasnog proizvođača “LNG” na ostrvu Boni radi sa 60 posto kapaciteta.
“Ako bismo uspjeli ostvariti kapacitet veći od 80 posto, onda bi bio dostupan i dodatni gas za Evropu”, naglasio je Baldwin.
Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je 20. jula da je potpuni prekid dotoka ruskog plina u Evropu “vjerovatan scenarij”, dok je izvršna vlast Evropske unije predložila cilj za države članice da smanje opskrbu plinom za 15 posto do marta 2023. godine.
“Rusija nas ucjenjuje. Rusija koristi energiju kao oružje. I stoga, u svakom slučaju, bilo da se radi o djelomičnom, velikom prekidu ruskog plina ili potpunom prekidu ruskog plina, Evropa mora biti spremna”, rekla je Von der Leyen.
Hoće li biti ruskog plina pitanje je na koje Evropa još nema odgovor, a priprema se za oba scenarija.
Prema MMF-u, potpuna obustava isporuke ruskog plina imala bi pogubne efekte za evropske ekonomije.
Dvanaest mjeseci nakon potpunog zamrzavanja dotoka plina, MMF procjenjuje da bi neke zemlje mogle izgubiti nekoliko procentnih poena BDP-a. Neke zemlje srednje Evrope – Mađarska, Češka i Slovačka – kao i Italija, bile bi najteže pogođene. Na grafikonu možete vidjeti koje zemlje bi naviše izgubile.
